Najnovije

Naše snaše vole gibanicu, a bećari dobru šljivovicu

vole-snase-velike-klipove

Faljen Bog svitu moj slavonski, bećarski, sve vas lipo pozdravljam, a šta kažete za vaj bećarac, lipo sam ja to sklepo, svako spominje no što mu treba. Kako je lipo nazdravit prave slavonske šljivovice, nako ladne, još ako je ladita u bunaru, uh, pravi lik, taki nema ni pliva.

Nema bolje pilule od rakije, eto to mi je doktor propiso, i jedno dvi tuđe snaše misečno. Sad bi ja dobio dva puta po labrta, samo da moja bolja pola zna šta sam piso. Nekate me izdat, bolje da me nema. Kad već spominjem našu slavonsku rakiju moram vam izdivanit kako naši primorci marišu po njoj, neblakati, piju kodak su spužva. Ja sam uvik mislio da smo mi slavonci najveći ljubitelji rakije, al sad vidim da nismo. Neznam kako njiov trbu sve to podnosi, jer naš je već naviko. Pojavi se malo žgaravice, ništa opasno, to je domaća slavonska bolja. Ja sam namo itko njeke ribe, kad su mi kazali cinu, oma me zaokružilo u trbuvu, a kad mi kažemo da je naš kulin dvisto kuna kila onda im puno. Bilo kako bilo, bitno da ima kruva, jer naši stari su znali kazat ko jede malo kruva taj je blid u licu i sklon je bolestima želuca.

Znam ja jednu snašu, Rezu Mate apetnjaka, eto baš sam ga sreo njeki dan, nješta mi poblidio. Kažem ja njemu, e moj Mata, moraš itkat više kruva. Ma Iva, ni to problem, problem je što moja Reza oće da se pocivili, neće više da nosi šokačke aljine, već ne gospodske. Neznam dal ću je i onda voljet. U sumporati Mata, volit ćeš ju još više. Kad Reza obuće drugo ruvo, kratku suknjicu, onda ćeš joj vidit i guicu, kad obuće kratku bluzu, oma ćeš od radosti pustit suzu, voljet ćeš ti nju još više, kad ti ja kažem. Ma znam da ću je voljet, a šta će bit sa bećarima koji su je i dosad obilazili, ja neću moć dojt nared. E moj Mata, tu ti ne mogu pomoć, nema druge, puleta pusti u avliju, pa šta ti Bog da.Ni meni vrag do mira, moro sam ja prodivanit sa Rezom, da ja vidim iz prve ruke, kaki su tu problemi. De ti meni Reza kaži, šta je to sa tvojim Matom. Kako štaje, on ti je Iva ko snježna oluja, kod njega nikad neznaš kad će doć, koliko će bit centimetara i koliko će trajat, šta ću mu ja. Ni samo to, nezna ni šparovat, da bi meni kupijo pomade, pusti ga, plaća mu je Božem prosti ko moja misečnica, dobije je jednom u misec dana, traje par dana, a onda, mogu gaće na štapu nošat.

Što sam se ja lipo raspričo, a šta čete kad nesmim doma. To vam je ko kad malom ditetu date oblizalo, tako i ja, kad se latim blajvajza, neznam stat, a baš sam stidljiv. Dragi moji landcmani, moram vam kazat da su me i naši zagorci nasekirali, uvik se šprdaje sa nama šokcima, da smo škrti, da smo vaki , da smo naki, e ne može više tako.

Divani mi moj župnik kako mu je jedan zagorac došo na ispovid, izdivanijo svoje grije, fala bogu, bilo i je tolko da je župnik moro uzet godišnji odmor. Kad je on to sve lipo izdivanijo, veli njemu župnik, jesil gotov, nisam gospon velečasni, ja bi vama još nekaj rekal. Ta reci sinko, gospon velečasni, ja sam zagorec. Ajde ne trabunjaj, to ni gri, to je sramota. Ajd fala bogu da i njima njeko stane na rep.

Nego, dragi moji, nisam se ja još dotako politike, a moram malo, makar dobio po labrta. Čujem vi dana kako naši sindikati traže da se smanje mirovine naši saborski zastupnika. Ma nemoj, ja sam protiv toga, njeko će pitat zašto? Kako zašto, zato što ja planiram uč u sabor, sad bi vi smanjivali mirovine, opet po moji leđo. Eto moro sam to kazat, a šta ću kad sam taki. Kad oni budu išli u sabor, nek onda smanjuju mirovine, neblak im njiov.

Veseli i zdravi bili, s Ivom i nazdravili!

Oglasi