Najnovije

Domaćine dobre ti rakije, da smo znali došli bi ti prije!

Eto svitu kažu ošinila nas pofanj va recesija, sad znam zašto svaki dan udaram po biloj i crnoj đigerici.

Sretnem njeki dan Davora Magušića zglomotana sa osječkog radija i veli, znaš Iva, čuo sam da si se opet nažvajzo. Neblak ti tvoj, velim ja njemu, ako je tako, a ni, dabogda ti se punica okopilila. Kodak msam napravio kako kriminalističko djelo, al vrniću ja njemu to i sa kamatama koštom su u naši banaka.

Priksinoć se ja malo, što bi kazali spremijo u selo, nazvo Dadu sa radio Vukovara, ajd kažem idemo malkoc u vizite kod spodobe Davora u Baranju da ga obiđemo, jer sam dobio dojavu da mu je jako loše. Naljo se nevolja friške rakije pa dobijo njekaku štrepavicu i trčkavicu, nemože jadan sastavit zube sa gujicom. Tako je to kad je njeko lakom i nedokazan, a on je što bi rekli pravi klinički primjer takog čoika. Baš se Danijela sa Ritma šokadije trudi od njega napravit čojeka, al ne iđe. Ponili smo mu malo suvi kolača, brez fila, da ga ne pročera još gorje, teglu kiseli krastavaca, a pošto sam osto i brez zadnje kapčice rasola ponijo sam mu flašicu ribljeg zejtina i dva deci salcgajsa. Ni koji su priživili tu bolest kažu da je to najbolji lik. Virovali ili ne, Davor je napopriko prizdravijo čim je pogučko te moje likove. Mislim da bi ve likove trebali što više proizvodit, jer kako je vrime bit će trčkavice.

Kad je Davor pomlatio ne kolače, ni prošlo ni polak sata od kad smo ga skorom mrtvog zatekli, a on je toliko živnio da nas je načero vake jadne i naivne da otiđemo

kod  Marija Kladarića u Đakovo na pečenje rakije. Brzo nas je nagovorio. Taman smo stigli na oladitu rakijicu i divan, koji je taman bio u tijeku, jer namo smo zatekli Ivu Plivelića i još njeke tamburaše koji su me zamolili da ih ne imenujem zbog mogući posljedica kad dođu doma. Moj kamerad Davor razjapio labrte ko sjerotinjska vratanca, ružeć u sav glas svog drmatora koji mu nije zatrpo kanal od kanalizacije, kodak bi mu ruke otpale da se sam latio lopate. Njeko mu je u laloke utrpo komad šunke pa je zašutio ko i svi mi kad se štagod dade.

Svitu moj, zbiljam je va naša Slavonija bogata i lipa, ma nema je na cilom svitu. Miris šljiva iz kaca, čuke se sa mačkama naganjaju po avliji, a na nebu izišo misec ko lužnica velik.

Prava, što bi kazali domaća atmosfera. Mi posidali oko kazana ko apostoli, pijuckamo i meračimo sve mlade snaše koje smo njekad upoznali, to je jedino što možemo.

Neznam doklem bi ta divana potrajala da se iz mraka ko vješture pojaviše bolje pole. Načuškaše nas i očeraše kući, još nam zuji u glavi.

Veseli i zdravi bili, s Ivom i nazdravili!

Oglasi