Najnovije

Sastali se Šokci i Bosanci, cinci, linci, a i Dalmatinci

Ne znam kako ste mi Vi svitu moj, ja baš i nisam kako Bogo zapovida. Kako ću i bit nakon vog tanderbala kojeg smo imali u Đakovu na vezovima. Prije svega svima vama koji ste se pojavili namo od srca velika fala, kako je bilo lipo vidit kad se đeca vataje u kolu.

Kaže mi moj kamerad, znaš Iva, furtom sam mislio da to naša đeca ne znaju, a sad sam se uvirio da nisam bijo u pravu. Moram vam kazat da niko ni bijo sretniji od mene kad sam vas sve vidio u Đakovu, a eto fala i dragom Bogi što nam je podario lipo vrime, nisam se ja đaba molio nedilju dana, ma šta nedilju, cili misec. Bilo kako bilo, neka smo mi to lipo otračili, a sad iđemo dalje, od nedilje do nedilje, pa kakogod nam bude. Pokazali smo svitu još jednom di je misto našoj tamburi i da nije nako kako kažu njeki kripoštoli, pokazali smo još jednom odakle smo, ko smo i što smo.

Puno svita mi se javilo i falilo, a bilo je i ni koji su kudili, i fala Bogu da je tako, ne valja samo falit, valja njekad i kudit, mešćim nam treba vaki tanderbala malo više u vim truskavim vremenima, a iskreno se nadam da će ih i bit. Ondak malo zaboravimo na ne probleme koji nas taru od jutra do mraka, na prazan šlajbok i koje kake ljubavne probleme. Ja se nadam da ću izdržat još koju godinicu, kaže mi moja bolja pola, e Iva živit češ ti ko kornjača, barem sto godina. Mora ona prolajat.

E da nas je vidio pokojni Frola, a moždak i je, sad bi kazo: „zno sam ja da ste vi nedovareni“, kad se radi o sajtluku i kerenju, a pogotovom sam ja bijo taki, kad sam uvatio naj sajtluk, neblakami ko dite flašicu. Koštom sam več kazo: „Sastali se Šokci i Bosanci, cinci, linci, a i Dalmatinci“. Zbiljam je i bilo tako. Moram se zafalit i radio štacijama i televizijama koji su sve to lipo otisnili u eter kako bi i naš svit koji se rasuo po ciloj kugli zemaljskoj mogo čut kako je to izgledalo. Kaže mi jedan kamerad, Iva, jedino si ti malo krčo, jesam, ma rakija bila topla.

E svitu moj kako te godinice prolaze, sićam se ko danas kad sam prvi put sio u nu stolicu na radio štaciju, treso sam se ko kaki stari đed, apa poćeo divanit, a znate da sam stidljiv, oma pocrvenim po tabana. Al eto fala dragom Bogu i ta, kako se to strukovnjački kaže, a neblakati jesam tupav, zaboravio sam, a sitio sam se, trema, prođe i ona sa vrimenom, a zno sam tu tremu razbijat sa snašama i tamburašima u studiju, njekako kad tambura zasvira iza uveta bude lakše, a znali su meni zasvirat iza uveta i na njeki drugi način, al nebi sad o tome, jer od te svirke me zaboli va moja tumasta tintara. Kaže mi moj doktor, gospodin Mijo Furi glavni doktor u veterinarskoj stanici, to je Iva kod tebe kronična bolest i nemoj se ništa sekirat. Ajd dobro, oma mi je lakše.

Eto svitu moj, šta kazat na kraju osim još jednom svim izvođaćima na Đakovačkim vezovima, fala velika!

Veseli i zdravi bili, s Ivom i nazdravili! 

Oglasi